Дана 31.07.2023., након позива који је РГЗ упутио нашем удружењу, у просторијама Републичког геодетског завода одржана је кратка презентација новог Интегрисаног система катастра непокретности (ИСКН), са посебним освртом на део који се тиче израде Дигиталног геодетског елабората (ДГЕ).

Испред РГЗ састанку су присуствовали директор Борко Драшковић, помоћник директора и руководилац Сектора за дигиталну трансформацију госпођа Данка Гарић, помоћник директора и руководилац Сектора за катастар непокретности госпођа Огњенка Илић и сарадници на изради ИСКН. Након уводне речи директора Борка Драшковића и Данке Гарић, презентацију су одржали Марко Пантелић и Ђурђа Јефтић.

Данка Гарић информисала је присутне да је преостало још 8,7% података који треба да буду преведени у дигиталне и да се на томе интензивно ради. Увођење ИСКН поред интеграције постојећих модула (ДМС, Адресни регистар, Регистар просторних јединица и др.) подразумева интеграцију свих дигиталних графичких и алфанумеричких података у јединствену базу података на који начин ће се избећи све несагласности између ове две врсте података, нпр. неслагање површина која се води у КН са површином која се добија са дигиталног плана. Овим унапређењем квалитета података (DQI - Data Quality Improvement) успоставља се јединствена централна графичка база података.

Нови ИСКН састоји се од посебних модула намењених различитим корисницима. Део који се тиче приватних геодетских организација и даље подразумева еШалтер за подношење захтева, одакле захтев иде у ДМС. Презентован је и рад у ДМС-у који обављају службеници катастара. Након добијања захтева за податке катастар отвара, као и до сада, вануправни предмет, који се након издавања података одмах затвара. Међутим, поред тражених података СКН доставља и посебан документ (pdf) на којем ће бити наведени нови број предмета и лозинка за приступ, којим ћемо приступити модулу за геодетске организације, који је део ИСКН. Модул за геодетске организације (МГО) служи за израду Дигиталног геодетског елабората. Ово практично значи да се на серверу РГЗ отвара посебан фолдер за сваки наш предмет, да том фолдеру приступамо помоћу добијеног новог, посебног броја предмета и лозинке, након чега приступамо графичком и алфанумеричком окружењу у којем проводимо промене (Editor) и који је по месту извршења Server-Side (на серверу). Дакле, не требају нам нови софтвери, већ као и до сада обраду снимљених података вршимо у софтверима којима располажемо, правимо dxf, shp или просто txt фајл са координатама, које увозимо у Editor. Може се увести и TIF i GeoTiff. Речено нам је да "заборавимо на углове и дужине". На располагању имамо основне ГИС ентитете (тачка, линија, полигон), као и могућност да видимо све неопходне податке - геодетскe мрежe, парцеле, објекте, адресе... Сваком креираном ентитету додајемо атрибуте - нпр. ознака тачке, ТККОД, врста линије... Систем сам врши нумерацију нових парцела, преузимајући следеће слободне бројеве из базе података.

Током рада у Editor-у активне су сесије, па уколико прекинемо рад на неко време, систем нас може излоговати. Речено нам је да се повратком на рад не губе претходно унети подаци.

Након провођења промена у МГО, софтвер захтева валидацију унетих података - нпр. да ли је унета тачка нове граничне линије на постојећој линији или не, да ли се линије преклапају, секу без тачке... и док валидација не буде успешна, систем неће дозволити слање ДГЕ у даљи поступак. Другим речима систем, путем DQI процеса, проверава валидност и конзистентност унетих података, а у случају потребе пријављује недостатке и враћа нас да их допунимо, односно исправимо.

Када дигитални елаборат прође валидацију, притиском на дугме шаљемо ДГЕ на систем, одакле га Службе преузимају на даљу обраду. Практично, из унетих података у Editor-у креира се xml фајл. Наш примерак овог ДГЕ можемо преузети за нашу архиву, али као енкриптовани xml. За сада није званично презентовано да ли ћемо, поред ДГЕ, достављати и друга документа која смо раније достављали у Елаборатима геодетских радова, а која су настајала у обради предмета по важећем Правилнику.

Увођење ДГЕ је свакако корак напред, јер се смањује могућност да нам службеници катастара својевољно, често без ваљаног основа, налазе недостатке и одбијају промене. Са друге стране, остаје контрола формалног дела елабората, нпр. ако смо делили парцелу која се не може делити по било ком основу, катастар одбија промену без обзира што је ДГЕ прошао валидацију кроз систем.

Већ након ове презентације отворила су се многа питања која не треба сматрати проблемима, већ недостацима које треба временом допуњавати. С обзиром на кратку дужину трајања презентације где су изнети само кратки детаљи о раду система, несувисло је било одмах постављати велики број питања која су се сама наметала. Од нас се тражи активно учешће кроз конструктивне предлоге, након што будемо почели да користимо МГО. Утврђен је начин комуникације, који ће до даљњег ићи преко Сектора за КН, којем ћемо, као удружење слати предлоге за унапређење овог система. Логично је да треба очекивати и неки пропратни акт - упутство, инструкцију или правилник.

Сличан информациони систем прави се и за катастар водова.

РГЗ је за сада изабрао 5 геод. организација из Београда којима ће бити додељен приступ овом систему за потребе тестирања. С обзиром да се колеге из различитих делова Србије сусрећу са различитим проблемима у раду, можда је требало укључити и неке фирме из унутрашњости.

Представници Геоудружења који су присуствовали овом састанку, констатовали су да је презентација одржана у врло пријатељској и колегијалној атмосфери, у којој је било размене мишљења и изношења конструктивних примедби. Руководство РГЗ изнело је жељу да наше удружење активно учествује у развоју РГЗ и геодетске струке уопште, као добар партнер и да ће као такво имати подршку РГЗ-а у свом даљем развоју и постизању нашег основног циља - формирања Геодетске коморе.

За потребе наших чланова добили смо обећање да ће бити организована презентација путем ZOOM-a. Такође, руководство РГЗ истакло је намеру и жељу да се у даљем раду, у циљу приближавања РГЗ и приватних ГО чешће организују састанци у просторијама РГЗ него што је то до сада био случај. Представници Геоудружења нагласили су да имамо жељу, вољу као и стручне капацитете да активно учествујемо у даљем развоју ИСКН.

Након одржане презентације, наши представници су још два сата водили конструктивне разговоре са директором РГЗ о разним питањима, у коректној колегијалној атмосфери.

Извештај сачинио:

члан Геоудружења, Бранко Бошковић,

Г.А. ГЕОПројект Ариље